Putovanje maloletnog deteta u inostranstvo bez pratnje mnogim roditeljima, čak i kao hipotetička situacija, predstavlja stres.

Međutim, nije pitanje samo poverenja ili strepnje, već i toga kako zakon tretira takve slučajeve, jer već kod prve granice stvari mogu da se zakomplikuju.

Zato, ako se vaš tinejdžer sprema na put bez vas ili drugog roditelja, treba da znate mnogo stvari: Da li je potrebna saglasnost oba roditelja? Mora li se ići kod notara? Šta ako dete putuje sa školom ili rodbinom? I šta ako u zemlji u koju ide važe drugačija pravila?

Bez obzira na to što je dete blizu punoletstva, zakon ga i dalje tretira kao maloletno lice, što znači da za međunarodna putovanja važe posebna pravila – i kod nas i u većini drugih zemalja.

Ovaj tekst je napisan da bi objasnio šta kaže zakon, šta se može tražiti na granici i šta očekuju druge države i kako da budete sigurni da vaše dete može bez problema da putuje.

Pravna regulativa o putovanju maloletnika

Dakle, odgovor na pitanje je – da. Dete od 17 godina po srpskim propisima može da pređe granicu samo sa važećim pasošem, bez saglasnosti roditelja. Ipak, to je samo jedna strana priče.

Zemlja u koju dete putuje, granične službe drugih država i sami prevoznici često traže saglasnost roditelja bez obzira na to što je srpski zakon za uzrast od 16 i 17 godina ne zahteva. Zato se overena saglasnost toplo preporučuje za svako samostalno putovanje maloletnika – pa i sa 17 godina.

Starosna granica za samostalno putovanje u različitim zemljama

Pravila nisu ista u svim državama.

Na primer, Nemačka zahteva da dete mlađe od 18 godina koje putuje bez oba roditelja ima pismenu saglasnost roditelja.

Preporučuje se da ta saglasnost bude prevedena na nemački jezik, jer granične i druge službe mogu odbiti dokument na jeziku koji ne razumeju. Saglasnost treba da sadrži podatke o detetu, vremenu i mestu putovanja, kao i kontakt informacije roditelja.

Francuska, s druge strane, ne zahteva posebnu saglasnost ako dete ima validan pasoš i ako je već dobilo odobrenje iz matične zemlje.

SAD i Kanada snažno preporučuju formalne saglasnosti sa jasnim kontaktima roditelja i adresom boravka, najčešće na engleskom jeziku i sa notarskom overom – granični službenici ih u praksi često traže na uvid.

Zato je važno da pre putovanja proverite tačne uslove za konkretnu destinaciju preko ambasade ili konzulata te zemlje.

Neophodna dokumenta za putovanje dece

Dete mora da ima svoj pasoš. Ne postoji mogućnost da maloletnik putuje upisan u pasoš roditelja, jer ta opcija više ne postoji ni u Srbiji ni u većini drugih zemalja.

Ako zemlja u koju dete putuje zahteva vizu, procedura je ista kao i za odrasle. Obično se traže dodatni papiri – pozivno pismo, potvrda o smeštaju, dokaz o finansijskom pokriću i slično.

Saglasnost roditelja ili staratelja

Saglasnost roditelja je obavezna za decu mlađu od 16 godina, dok za starije maloletnike predstavlja preporučeni dokument koji može da spreči zastoje na stranim granicama. Najčešće se traži kada dete putuje:

• potpuno samo,
• sa drugim maloletnicima,
• sa trećim licem (rođakom, trenerom, nastavnikom),
• sa jednim roditeljem, a roditelji nisu razvedeni ili nema dokaza o samostalnom starateljstvu.

U saglasnosti mora jasno da piše:

• ime i prezime deteta,
• gde i kada putuje,
• ko ga prati ili da putuje sam,
• izjava oba roditelja da dozvoljavaju putovanje.

Overa saglasnosti kod notara

Saglasnost mora biti overena kod javnog beležnika. Overa je dokaz da su roditelji zaista dali dozvolu.

Cena overe saglasnosti kod notara okvirno se kreće od 1.000 do 1.500 dinara, u zavisnosti od broja potpisa i notarske tarife.

Neoverena saglasnost u praksi nema težinu – granični službenici je mogu odbiti jer ne postoji dokaz da su je roditelji zaista potpisali.

Procedure na granici i aerodromima

Kada dete od 17 godina putuje bez roditelja ili zakonskog staratelja, granična kontrola u Srbiji i u većini drugih zemalja obavezno proverava identitet i svrhu putovanja. Na srpskoj granici, službenik će najpre tražiti:

• pasoš deteta,
• za decu mlađu od 16 godina – overenu saglasnost roditelja (za starije maloletnike saglasnost najčešće traže službe zemlje u koju se ulazi),
• po potrebi – dodatne dokumente, kao što su viza, pozivno pismo, potvrda o smeštaju ili plan putovanja.

Ako dete putuje sa školom, sportskim klubom ili drugom organizovanom grupom, može se tražiti i zvanična potvrda organizatora sa podacima o putovanju, imenima odraslih u pratnji, planom puta i kontakt informacijama.

Ukoliko neki od traženih dokumenata nedostaje, najveći rizik je na granici zemlje u koju dete ulazi – strani službenici mogu odbiti ulazak čak i kada je pasoš uredan, jer nedostatak saglasnosti ili nejasan plan puta može biti dovoljan razlog za vraćanje.

Priprema za pitanja graničnih službenika

Dete mora biti spremno da samostalno odgovori na osnovna pitanja službenika:

• Kuda putuješ?
• Ko te tamo dočekuje?
• Koliko ćeš ostati?
• Imaš li kontakt osobe ili adrese?
• Kako si organizovao/la povratak?

Službenici postavljaju ova pitanja kako bi procenili da li dete zna gde ide i da li postoji realna, bezbedna struktura putovanja.

Zato je važno da dete ima kod sebe sledeće:

• tačnu adresu i broj telefona osobe kod koje boravi,
• kopiju rezervacije avionske ili autobuske karte,
• potvrdu o smeštaju (hotel, hostel, porodica),
• kontakt organizatora ako putuje grupno,
• plan putovanja sa okvirnim datumima i mestima boravka.

Dodatno, ako putuje u zemlju sa viznim režimom, preporučljivo je da uz sebe ima i kopiju vize, kao i potvrdu o zdravstvenom osiguranju ukoliko je zahtevano.

Uloge roditelja, staratelja i organizatora puta

Iako dete od 17 godina formalno može da putuje samo, u praksi to zavisi od više faktora: pravila države u koju putuje, prevoznika, kao i same prirode putovanja.

Kada je u pitanju putovanje avionom, većina avio-kompanija dozvoljava samostalno putovanje maloletnika od 16 ili 17 godina. Usluga pratnje (tzv. „unaccompanied minor service“) obično je obavezna za mlađu decu, najčešće do 12 ili 14 godina, dok je za starije maloletnike opciona – roditelji mogu da je zatraže radi dodatne sigurnosti. Usluga uključuje posebnu proceduru pri ukrcavanju, iskrcavanju i transferima.

Ova usluga se dodatno naplaćuje, a roditelji moraju popuniti formular sa kontaktima osobe koja dete dočekuje.

Što se tiče autobuskih i železničkih prevoznika, pravila su različita.

Neki zahtevaju pismenu saglasnost roditelja čak i kada dete ima 17 godina, dok drugi zabranjuju putovanje bez punoletnog pratioca ispod određene starosne granice.

Dakle, iako zakon dozvoljava samostalno putovanje, prevoznik može imati sopstvena pravila koja roditelji moraju proveriti unapred.

Uslovi u organizovanom grupnom putovanju

Kada dete putuje u okviru organizovane grupe kao što je škola, sportski klub, kulturni centar, procedura je nešto drugačija, ali i dalje podrazumeva jasno definisane odgovornosti.

Roditelji moraju dati pismenu saglasnost za svako konkretno putovanje, sa tačno navedenim datumima, destinacijom, imenom organizacije i kontakt osobom u pratnji. Organizator je dužan da ima:

• spisak svih učesnika,
• plan putovanja sa datumima i mestima boravka,
• podatke o pratnji (ime, prezime, kontakt),
• podatke o smeštaju,
• broj za hitne slučajeve.

Roditelji treba da provere da li je organizator registrovan, da li postoji osiguranje i da li su svi papiri pripremljeni prema propisima zemlje u koju se putuje.

Uloga organizatora je da bude odgovorna osoba na putu – zakonski i logistički.

U slučaju bilo kakvih problema na granici, bolest, povrede ili potrebe za dodatnom dokumentacijom – organizator preuzima komunikaciju sa nadležnima.

Zato je važno da roditelji imaju poverenja u organizatora i da pre polaska dobiju kopije svih ključnih dokumenata i kontakte svih osoba koje će biti sa detetom tokom puta.

Saveti za bezbedno putovanje maloletnika

Pravovremeni dogovor o komunikaciji između deteta i roditelja može značajno doprineti osećaju sigurnosti.

Preporučuje se da dete ima telefon sa aktiviranim romingom ili lokalnom SIM karticom, kao i unapred instalirane aplikacije za poruke i video pozive. Važno je definisati koliko često će se javljati – po dolasku, svakog dana u određeno vreme, ili u slučaju bilo kakve promene plana.

Roditelji bi trebalo da znaju kada je dete poslednji put viđeno, gde bi trebalo da bude i kako mogu brzo stupiti u kontakt sa njim ili osobom koja ga dočekuje.

Kontakt informacije i plan puta

Dete treba da ima kod sebe štampanu verziju sledećih podataka:

• plan puta sa tačnim datumima i adresama,
• imena i brojeve osoba koje ga dočekuju,
• kopiju pasoša,
• kopiju saglasnosti roditelja,
• kontakte roditelja i organizatora putovanja.

Preporučljivo je da roditelji imaju istu verziju ovih informacija kod sebe, u fizičkoj ili digitalnoj formi.

Takođe, korisno je da dete zna gde se nalazi najbliža ambasada Srbije u zemlji u koju putuje.

Smeštaj i organizacija boravka

Roditelji treba unapred da provere gde dete boravi: da li je to kod rođaka, u hotelu, hostelu, studentskom domu ili drugom smeštaju.

U idealnom slučaju, dobro bi bilo kontaktirati osobu kod koje dete boravi pre nego što ono krene na put.

Ako ide preko organizovanog programa, zatražite sve detalje: adresu, ime kontakt osobe, broj sobe i mere bezbednosti.

Uvek imajte plan B – šta ako se desi da dete ne bude smešteno tamo gde je planirano? Ko preuzima odgovornost i kako se reaguje u tim situacijama?

Bezbedan i organizovan boravak znači da dete zna gde je, ko je odgovoran i kome može da se obrati ako dođe do problema.

Posebni uslovi za određene destinacije

Iako se često misli da su pravila unutar Evropske unije ujednačena, istina je da svaka država članica ima pravo da propiše sopstvene uslove za ulazak maloletnika.

Zato je važno da se roditelji i staratelji ne oslanjaju samo na opšta pravila Šengenskog sporazuma, već da za svaku zemlju posebno provere šta je potrebno.

Na primer:

• Nemačka zahteva saglasnost roditelja ako dete putuje bez oba roditelja ili sa trećim licem. Preporučuje se da saglasnost bude prevedena na nemački jezik.
• Italija ima poseban institut izjave o pratnji („dichiarazione di accompagnamento“), ali on važi isključivo za italijanske državljane mlađe od 14 godina. Za decu iz Srbije preporučuje se overena saglasnost roditelja, a po mogućstvu i izvod iz matične knjige rođenih.
• Austrija i Španija imaju slične zahteve – saglasnost roditelja mora biti jasna, sa preciznim datumima i mestom boravka.
• Francuska prihvata saglasnost iz matične zemlje, ali preporučuje se da dokument bude dvojezičan – na srpskom i francuskom.

U većini zemalja EU, uslovi za prelazak granice mogu biti stroži ako dete putuje avionom ili ako postoji bilo kakva sumnja u svrhu putovanja.

Dokumentacija mora biti potpuna, a dete mora znati kuda ide i ko ga dočekuje.

Specifični zahtevi za putovanje u Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Švajcarsku i druge

Sjedinjene Američke Države

Za putovanje u SAD, dete mora imati:

• važeći pasoš,
• vizu,
• pisanu saglasnost roditelja na engleskom jeziku, naročito ako putuje sa jednim roditeljem ili trećim licem.

Preporučuje se da saglasnost bude overena kod notara i da sadrži:

• podatke o roditeljima,
• kontakt osobe u SAD,
• adresu boravka,
• tačne datume dolaska i povratka.

Carinski i granični službenici SAD-a imaju diskreciono pravo da ne dozvole ulazak ukoliko nešto deluje nejasno, i to bez obaveze dodatnog objašnjenja.

Zato je važno da svi dokumenti budu precizni, prevedeni i formalno ispravni.

Kanada

Kanada ima vrlo slične uslove kao SAD. Na zvaničnom sajtu Vlade Kanade postoji formular za saglasnost roditelja i preporuka je koristiti ga. Dokument treba da bude:

• na engleskom ili francuskom jeziku,
• notarski overen,
• sa tačnim kontaktima roditelja i osobe koja dočekuje dete.

U Kanadi se posebno vodi računa o zaštiti maloletnih putnika, pa se često kontaktira roditelj da se potvrdi saglasnost.

Švajcarska

Za ulazak u Švajcarsku, maloletnik koji putuje bez roditelja mora imati:

• pasoš,
• saglasnost oba roditelja (ili jednog ako je jedini staratelj),
• kontakt osobe kod koje boravi,
• plan puta i dokument o svrsi putovanja.

Saglasnost na srpskom jeziku je prihvatljiva, ali se preporučuje prevod na nemački, francuski ili italijanski – u zavisnosti od kantona u koji se putuje.

Norveška, Island, Ujedinjeno Kraljevstvo

Sve ove zemlje zahtevaju slične uslove – jasna, overena saglasnost roditelja, podaci o boravku i kontaktima, često i potvrda o osiguranju i finansijskom pokriću.

U Velikoj Britaniji, carinski službenici detaljno ispituju svrhu i trajanje boravka, čak i ako su svi papiri uredni.

U svakom slučaju, preporučuje se da roditelji ili staratelji provere zahteve sa ambasadom ili konzularnim predstavništvom zemlje u koju dete putuje – jer se zahtevi mogu menjati i tumačiti različito u praksi.

Samostalno putovanje dece zahteva dobru pripremu i tačne informacije

Ni jedan međunarodni ugovor ne propisuje jedinstveno pravilo za putovanje maloletnika – sve zavisi od zemlje, prevoznika i konkretne situacije.

Upravo to čini ovu temu složenom, a pripremu ključnom.

Najčešće greške dešavaju se upravo zbog sitnih propusta: pogrešan jezik, nepotpuni podaci, zaboravljen dokument.

Priprema za putovanje maloletnika tek počinje kupovinom karte. Svaki detalj mora biti poznat i jasno iskomuniciran.

Dakle, vaš tinejdžer od 17 godina može da putuje sam – po srpskom zakonu čak i bez saglasnosti roditelja. Ali odgovornost za dobru pripremu, proveru pravila zemlje u koju putuje i jasne korake u slučaju problema je na vama.

Sačuvajte ovaj vodič, neka vam bude pri ruci kada dođe vreme za samostalno putovanje deteta u inostranstvo.